Camp Verde-Zapad kakav je zaista bio

Početkom 1865 goodine znajući da se odlično plaća sveža hrana u rudarskim naseljima,grupa farmera je odlučila da se naseli u okolini reke Verde i da se bavi proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda i mesa.
Al` ne leži vraže to s indijancima nije ni malo dopalo.Čuj da se nekakvi bledoliki šepure po njihovoj zemlji ,obrađuje je i prodaju proizvode.To ne može!
Pokokali su ih skoro sve te je US army odlučila da napravi tvrđavu Camp Verde.Tonto Apache i Yavapai su bili potisnuti na desetine milja odatle.

Tako to rade bledoliki.

Iako je tvrđava zatvorena 1891 godine,četiri kuće i dalje stoje na svom mestu(ostale su idijanci spalili,pre nego je vojska došla),kao svedok davnih vremena.

Obilazak Camp Verde istorijskog parka je kratko trajao.
Na brdu se nalazi neka vrsta upravne zgrade koja je sad pretvorena u mali muzej.
Naspram nje su 4 kuće čiju unutrašnjst možete pogledati samo kroz stakla.
Ako vas baš zanima koje prvi počeo,gde se nalazi, itd posetite http://azstateparks.com/Parks

/FOVE/index.html ili http://www.visitcampverde.com.

Zanimljivo al` mi žao indijanaca.Ipak su oni naše garishe.

Adrew house-nije eksperiment

Da svi arhitekti nisu odvaljeni pokazuje i ovih par fotki.
Naime bio sam na žurci kod Andrew-a(izvinjavam se zaboravih mu prezime) i bio sam opčinjem kućom.Ljubazni domaćin mi je dozvolio da fotogarfišem.
Nisam nikakav stručnjak za arhitekturu ali meni ovo izgleda lepo.
A vama?

Arcosanti -eksperiment nije prošao

Kao pravi turista krenuo sam s obilaskom zanimjivih mesta u Arizoni.
Prvi na redu je bio Arcosanti.Eksperimentalni projekat http://www.arcosanti.org/project/background/soleri/main.html koji nikada nije zaživeo.
Zamišljen kao projekat koji ce nadomestiti probleme velikih svetskih gradova,trebalo je da pomogne budućim stanovnicima u kulturnim,socijalnim i ekonomskim aktivnostima.
Trebalo je kažem,jer sve je ostalo samo na lepoj zamisli.
Lociran oko 70 mija (110 km) severno od Phoenix-a, Arcosanti je nazvan “urbana laboratorija.” Njegova vizija je bila da napravi grad gde će živeti oko 5000 ljudi,raditi ,igrati se i uživati u harmoji prirode. Soleri je svašta nešto zamislio još ali kao što rekoh,eksperimet nije prošao.
Kada je gradnja Arcosanti-ja počela 1970, Soleri je očekivao da će biti završen za 10 godina , ali je manje od 5% od planiranog završeno do sada.
Ono što se vidi su završili volunteri koji su plaćali da da žive i rade tokom 5 nedelja,koliko je ta tzv. kretivna radionica trajala. Trenutno manje od 100 ljudi živi tu i uglavnom su olinjali hipici u ranim sedamdesetim i raznorazne protuve. Godišnje Arcosanti obilazi oko 50.000 turista . Kupuju raznorazne umetničke predmete i nekakva zvona koja bome dobacuju i do 500$ po komadu!!!
Stvarno ne znam ko to kupuje i da li uopšte kupuje?
Lova od volontera nije dovoljna da se projekat konačno zevrši.Vreme leti(i zimi i leti!!!)i čika Soleri koji je u ranim 90-tim(nedavno napunio) teško da će dočekati završetak svog projekta.
Dakle ako obilazite Arizonu ,slobodno izbacite Arcosanti iz vašeg rasporeda.Nećete ništa propustiti,verujte mi.

Janci&Sanci u Arizoni

Otkako sam se vratio iz USA malko sam s ulenjio.Pokušaću da vam dam svoje vidjenje naših ljudi u Arizoni koje sam upoznao.
Postoje dve jake grupacije naših:
srbi(JANCI) i bo(SANCI)
Prvi su slabo zastupljeni.Tu spadaju moji domaćini Adžići, koji su rodom iz Lazarevca i koji su toliko fini da se mogu porediti s novosađanima:)Lazarevački klan je dodatno pojačan sa porodicom Milosavljević gde sam se "razbijao" od sarmi a bome i cirkao viskozu.Čivijaša ima komada 2.Doktor Pedja kosovar,kod kojeg sam bio na slavi.Svaka čast ,domaćinski odrađeno.Od JANACA tu je i jedan zemunac s kojim smo bili na klopi u http://www.youtube.com/watch?v=v1VmZUzVR6w.
Dasa je prilično brbljiv i interesantan ali me nervirao sa njegovom verzijom srpskog jezika.Koji je naviše ličio na ono što je nekada divanio naš bivši premijer biciklista Milan Panić.Ima tu jos par JANACA s kojima sam se družio ali sam im zaboravio imena.
Šta je zajedničko našim JANCIMA u Arizoni?
Svi su opušteni,gostoljubivi,predusretljivi i ne dave o finansijskim problemima.
Sa izuzetkom gorespomenutog zemunca ,svi oni dobro divane sprski bez bezpotrebnih ubacivanja engleskih reči u toku razgovora.Čast izuzecima.
A šta je sa SANCIMA?
Smehotresna olimpijada!!!Imao sam prilike da budem na dve SANSKE slave.
Prva je bila kod garishe iz okoline Zenice(Busovača).Ne može se reći da se domaćica nije potrudila.
Šta više bilo je klope da si mogao da jedeš ko za opkladu!!
Pošto je slava trebala biti posna,napravio sam se pametan i pitao domaćina:Što je mesište na stolu?Ne znam koji me đavo tero da se pravim pametan?
Kaže domaćin kad je došao popa da ga je isto pitao.On kaže:" Jebi ga pope,već smo spremili meso,neka bude mrsna."
I bi mrsna!!
SANCI.Kakvi majstori!!!
Gosti na prvoj slavi su bili uglavnom SANCI,rodbina i prijatelji i moj domaćin Adža i ja kao pripadnici JANACA.SANCI su uglavnom cepali pivkana i bili glasniji od mene(što je jako teško)a domaćica se trudila da udovolji svima.U jednom trenutku se pravdala prijateljici da nije stigla sve da pripremi jer je bila BIZI!!!Čuj ovo:došla pre par godina iz Busovače i zaboravila jezik?Bila BIZI!!!
Otpao sam od smeha.Sa ostalom bratijom SANACA sam povremeno evocirao uspomene o Zenici gradu.Jer garlesi moji tu sam služio nekada davno JNA.
Ikonografija u gajbi me ipresionirala.Dražina slika na centralnom mestu.Valjda to mora da visi na zidu da pokažeš valjda da si VELIKI SRBIN.Ne znam samo kakve veze ima Draža sa Busovačom ?Odvalili smo par cuga,lepo se najeli i pravac dalje.
Na još jednu slavu kod Dr.Peje(doktor Peđa).
Smomenuo sam već da je bilo sjajnoBTW Peja svira blues.
Za razliku od prethodne slave na zidu nije bilo Dražine slike.
Takođe nije bilo previše buke.A bome na slavi bila i neka teta iz Sombora.Tako da je VOSHA bila dobro zastupljena.Tu sam bio finac i slabo sam jeo ali sam napravio previd i sa viskoze prešao na crno kalifornijsko vino.Bome sam opleo 2 flaše ko od šale.Malko me drmnulo,moram priznati.
Finale je bilo kod SANACA iz Goražda.
Tu već nisam mogao da jedem jerbo sam se unakazio na prethodne dve slave.
Nastavio sam s cugom.I to po vinu.
SANCI goraždanci ljudine!!!Odvaljivali smo raznorazne gluposti.
Naravno da sam ja prednjačio posle onoliko alkohola.
Sa Viktorom sam se dogovorio da napravimo proslavu povodom 25 godišnjice kopanja kanala U Kopačima(čuj kopanje u Kopačima!!)Biće prisutni predsednik mesne zajednice, uži članovi Vikine prodice i naravno moja malenkost.
Bina s ogromnim razglasom.Kratak govor predsedsednika MZ i moj.Posle zakuska!!!
Pošto je smo dogovor sklopili oko 3h ujutru a ja sam se već debelo odvalio,vreme je bilo da se ide kući.
Spavao sam svo vreme sveta do kuće.
Pitajte me zašto?

Francuski turisti najgori

Bio sam ubeđen da su ruski turisti najsigori ali vidi šta kaže stari dobri Reuters:

http://news.yahoo.com/s/nm/20090709/lf_nm_life/us_france_tourists

Dakle drage moje garlesice&garlesi nas ne spominju.Da li zato što ne putujemo toliko ili...?

Sarma u Phoenix- u u ulici Roberta E.Lee-a

Prvi dan u Phoenixu je služio za upoznavanje grada.
Pošto smo već popili nekoliko pića red je bio da odemo na ručak.
A gde ćeš bolje ,nego u jansku(srbijansku)kuću na sarme.
Domaćini su bili Milosavljevići ,poreklom iz Lazarevca a trentuno nastanjeni u ulici Roberta E.Lee-a,Phoenix,AZ. http://en.wikipedia.org/wiki/Robert_E._Lee
Stvarno sam bio iznenadjen kada je Jasna iznela sarmu na sto.
E moji garlesi,sarmashi na preko 30C u generalovoj ulici!!!
Jadnik umro je a sarmo probo‚nije.
Smandrljao sam 5 komada ko od šale.
Poručio sam gazdarici da ću doći opet ne mora da me zove.
Sam sam se pozvao.

Prvi susret s Arizoncima

Na aerodromu u Beogradu sam odlučio da ostavim duvan.Koji ću andrak da pušim.Idem u USA ,tamo je to bljak a meni je počelo da smeta.Dakle prestajem i tačka.
Od Beograda do Pariza je bilo OK.Izdržao sam bez duvana laganini.Al' me ubi put od Pariza do Los Anđelesa.Kao i svi prekobarski letovi bio je jako zanimljiv:malo kafe,sokova,klopa,filmovi. I tako jedno zilion sati.Imao sam duvanski krizatitis veoma često.Pričinjavalo mi se od neke tanke stujuardese da je cigarilos.Debeljuca stujardesa pak mi je ličila na kratki kubanski tompus.Da se razumemo nikada nisam voleo da duvanim ništa što nije cigareta.Češkao sam se jedno milijardu i osamsto puta.Ustajao preko dve milijarde puta itd.Kakav duvanitis krizatitis bog te mazo!Ali izdržaću ne se brinem .
Sletanje u USA je za mene krenulo na uobicajen nacin.Naime u LA sam otkrio da mi je izgubljen prtljag.Na Air France štandu su mi rekli da prijavljujem igubljeni prtljag na poslednjoj destinaciji u USA a to je u mom slucaju Phoenix.
Leteo sam sa lokalni let LAX-PHX sa http://www.usairways.com .
Prvo sam morao da trčim ko sumanut s jednog na drugi terminal jer sam izgubio mnogo vremena na carini i čekajući prtljag koji neće doći.Onda sam morao da prodjem rigoroznu kontrolu kao i svi putnici.Izuvanje,skidanje svih metalnih drangulija koje imate na sebi i sl.Od 11 septembra ameri su pooštrili kontrolu na svim aerodromima.Što se mora nije teško.
Ispalo je da sam uzalud trčao kao sumanut.Avion kasnio u poletanju vise od 1h.Svi japanci sveta bi izvršili samoubistvo triput na ovoliko kašnjenje.Ajd sad kukajte na JAT!Imao sam vremena i da popijem filterušu i da nešto prezalogajim.Avion http://www.usairways.com izgleda kao i JAT-ov samo malkice noviji.JAT je jači u stjuardesama.Sećate li se starog izraza :"Lepa kao stjuardesa"?.E to više ne postoji.Naše su samo matore i nekad su bile lepe a njihove ružne,matore i debele.Ovo poslednje je bilo na ispitu kada se služila cuga.Fascinantno je bilo gledati kako grdosija od stjuardese manevriše između sedišta sa ogromnim zadnjim trapom.Koji zamalo da me poklopi kad se naginjala na suprotnu stranu da usluži nekog putnika.
Munjevito sam reagovao i okrenuo se u desnu stranu i zamalo nisam seo u krilo prelepoj crnki.
Za mene više nije bilo dileme.Odlučio sam se da bojkotujem cabin crew i dupe koje hoda.
Samo tia bonita i gledanje u desnu stranu.Bonita je bila pričljiva,tako da je ostatak leta protekao u
prijateljskoj i miroljubivoj atmosferi.
Za otprilike 1h smo stigli u Phoenix.
Otišao sam odmah da prijavim izgubljen prtljag.Pre mene je neki teksaški rendžer zakukao da mu se drška od kofera slomila i tražio je da mu avio kompanija nadoknadi istu ili kupi novi kofer.Ako je i od rendžera ,mnogo je batice.U našem narodu mnogo puta spominjani, cenjeni Chuck Norris http://www.chucknorrisfacts.com/ bi mu odvalio šamarčinu i poslao bi ga na pišanje.Ali trenutno nije bio nazočan pa je ljubazna službenica morala da kulturno oladi rendžera.
Pokazala mu je kartonski poster na kome je nacrtano i lepo piše da ne prihvataju reklamacije za drške.Rendžer je zakukao da je to http://www.samsonite.com kofer ,na šta mu je službenica rekla da kontaktira njih i da će mu sigurno prihvatiti reklamaciju.
Kakav kreten.Mogu samo da kažem:"SHAME ON YOU RANGER"
Dođe red i na mene.
-Dobar dan meni se zagubio prtljag
-Nema problema ,odmah rešavamo.
-Nego odakle ste vi?
-Srbija.Divno.Gde će te odsesti?Carefree ,hej čoveče pa tamo je sjajno.
Imam drugara koji živi dole.Obavezno poseti Harold`s ,sjajan restoran sa dobrom klopom.itd.
Pričljiva i dobronamerna službenica me stvarno oduševila.
Kakav doček u Arizoni bre.Ako su svi garishe ko ova arizonka,neće biti hrđavo.
Izađoh na izlaz i prvo što sam video sa leve strane SMOKING AREA!!!
Bog te molovao pa ovi puše.Par je duvanio i ćaskao.Sedoh na klupu i počeh da se oblizujem.Cigareta nema,ostale u Beogradu na aerodromu.Šta će mi bre, pa ostavio sam duvan.
Gledam ih kako uvlače dim i uživaju.Odluka je donešena.
Prekidam sa apstinencijom.
-Izvinite molim vas da li mogu da dobijem jednu cigaretu?Nisam pušio odavno.
-Može man evo stiže jedna.Nego odakle dolaziš?Srbija.Pa koliko si putovao?
-Odgovorim im oko 22h.
-Hey man,evo još dve.Znamo mi šta je pušačka kriza.
Kakvi ljudi ovo arizonci?Dobri ko lebac.
Ispostvailo se da su to bili muž i žena.Došli su iz Mičigena pre 5 godina i jako im se sviđa Arizona.
I oni su mi predložili par mesta koje bi trebalo da posetim i ostavili mi njihov broj telefona da ih nazovem ako mi nešto zatreba.
Kakvi likovi!
Duvanio sam sve tri cigarete čini mi se odjednom,sedeo i uživao.
Kad izađe službenica.
-Hej još si tu?
Ispričao sam joj za pušačku krizu i kako sam se ogrebao za cigarete.
BTW konačno sam saznao njeno ime.Red je bre družimo sve od kad sam stigao u Arizonu.
Zvala se Lindzi.Bila je lepša od Devenportove.A da je gariša to ste već shvatili.
Dokaže se Lindzi još jedared.
-Evo ti još jedna cigateta dok ne dođe tvoj prijatelj.On je sigurno nepošač.Uživaj.
Toliko o ostavljanju duvana.
Arizonci i arizonjanke,braćo i sestre zahvaljujem se na srdačnom dočeku i gostoprimstvu.
Vaš Garisha.